Značaj dečije igre je neprocenjiv. Kroz igru, deca razvijaju maštu, jer igra predstavlja slobodnu aktivnost pomoću koje pronalaze u sebi male istraživače, a sve se to odvija na potpuno nesvesnom nivou.

Igra je istovremeno i igra i rad, jer, kao što znamo, deca kroz igru najbolje i najviše uče. Deca od samog rođenja imaju potrebu za igrom i to nam govori više nego dovoljno o njenoj važnosti.

Ukoliko se beba od rođenja ne kreće(pomera ruke, noge, okreće se, kasnije puzi i hoda) već je fiksirana u raznim pomagalima poput njihalica, ona je od starta sputana i ne razvija se na adekvatan način. Za bebe je najbolje da vreme provode na podu, da pokušavaju da dohvate igračku, da pokreću ruke, vrat, leđa i ti pokreti predstavljaju prvi vid igre za njih.

„Učiti svoje dete znanju ne treba silom, već igrom.“

Platon

Na jednom od vebinara pod nazivom „Kako spremiti decu za izazove budućnosti“ profesor Ranko Rajović, osnivač NTC sistema govori o značaju igre i funkcionalog znanja kao o nečemu presudnom za razvoj dece. Sa napretkom tehnologije, povećala se u velikoj meri statičnost kod dece i, kako on navodi, deca nisu u stanju da urade neke, naizgled, jednostave radnje poput skoka unazad ili hvatanja lopte. Skakanje, vrtenje u krug(rotacija) i razne igre u prirodi podstiču stvaranje sinapsi (veza) u mozgu i aktivosti su koje jako puno znače kako bi se u kasnijem dobu izbegli razni poremećaji u učenju (kada deca krenu u školu).

Igra sa roditeljima i uopšte odnos roditelja prema dečijoj igri je takođe veoma bitan. Roditelji bi trebalo da od samog starta imaju poverenja u detetove sposobnosti, jer često roditeljski strah od mogućeg pada i povreda ograniči detetovu igru.

Zato, pustimo decu da budu deca. Neka se isprljaju, padaju, neka skaču po baricama, igraju se sa zemljom, penju po drveću, jer deca od iste te igre rastu.

The post Značaj igre za razvoj dece first appeared on Dobro jutro, mama!.

– definiše šta voli, a šta ne voli može biti veoma zahtevno
– apetit opada jer se rast usporava
– odugovlači sa jelom
– voli da pomaže u kuhinji
– drži čašu i šolju jednom rukom
– kašiku stavlja ravno u usta
– bolje žvaće hranu

Dete od tri godine je spremno da:

– se pravilno služi viljuškom i kašikom
– traži omiljenu hranu (zahteva slatkiše)
– može zahtevati jednu vrstu hrane nekoliko dana
– uglavnom više voli sirovo povrće od kuvanog
– voli da se igra spremanja hrane i serviranja
– poboljšan mu je apetit i interesovanje za hranu

Sa navršene četiri godine, predškolsko dete:

– za vreme obroka voli da priča
– može da jede tvrdu hranu
– više voli obojenu, atraktivnu hranu
– voli odvojenu hranu na tanjiru
– koristi viljuškui nož
– apetit postepeno raste

Tatjana Stevanović, dijetetičar-nutricionista

The post Psihomotorni razvoj i ishrana malog deteta first appeared on Dobro jutro, mama!.

Za dodatne informacije ili poslovnu saradnju, možete nas kontaktirani na office@dobrojutromama.com

Tatjana Stevanović, dijetetičar-nutricionista

The post Jelovnik za vrtić first appeared on Dobro jutro, mama!.